Извор: ATA Stars
Редитељ Емир Кустурица примио је данас „Светосавску повељу“ Српског просвјетног и културног друштва (СПКД) „Просвјета“ у крипти Храма Светог Саве на Врачару.
Емир Кустурица је признање примио од председника „Просвјете“ Милимира Мучибабића који је истакао да му је част и задовољство да уручи повељу „највећем српском редитељу“.
Свечаности су присуствовали патријарх српски Порфирије, митрополит црногорско-проморски Јоаникије и чланови Синода Српске православне цркве, књижевник и претходни добитник „Светосавске повеље“ Матија Бећковић директор Управе Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон и други.
Кустурица је у говору окупљенима рекао да код других награда „није извесно да ли ће вам покуцати на врата и тражити да је вратите, данас када се свака реч и зарез мери, а не оно што је човек чинио читав живот“.
„Једна погрешна реч може да вас доведе у трауму. Међутим човеково је да се брани и да припада својој култури“, истакао је Кустурица.
Српски редитељ је рекао да је синоћ гледао „потресни“ документарни филм о биолабораторијама уништеним у Украјини „које су биле сејачи смрти“
Коментаришући филм, Кустурица је додао да људима није јасно како се ковид непрекидно враћа, од кога обољевају и умиру, а „изгледа да је то ручни рад, мануфактура која је прво засејана у Грузији где се на лабораторије троши 20 милиона долара годишње“.
„Где један човек код кога се пробудила савест у том филму упозорава своје суграђане да се преко комараца и гамади над њима врши најгнуснији експеримент“, рекао је Кустурица.
Он је додао „овај рат који је почео, ратни сукоб или интервенција, сигурно има предигру у многим мотивима које ће историографија тек да открије, али је истина да се са литром ковида може заразити читав град“.
Кустурица је рекао да није случајно што је Семјуел Хантингтон у својој књизи „Сукоб цивилизација“ уврстио и рат у Босни и Херцеговини, јер су у њему били препознатљиви симптоми сукоба цивилизација.
„Једино што у нашем последњем рату и разваљивању Југославије, који је докрајчио НАТО, није било времена за прозелитске радње које су католици обавили између 1941. и 1945. Али је истина да су после ратних дејстава етнорелигијске групе још више затворене у себе а неповерење веће него пре рата деведесетих“, оценио је Кустурица.
Подсетивши да Хантингтон помиње да борци војске Алије Изетбеговића 1995. године нису клицали НАТО пакту већ Саудијској Арабији и Турској, Кустурица је оценио да су и велики сукоби у свом темељу религиозни „као што је и овај данас у Украјини“.
Између осталог, Кустурица је подсетио на Хантингтоново мишљење „да је западна цивилизација попримила дегенеративна својста и да демографски неће моћи да обави освајање других цивилизација“.
Славни редитељ је рекао да га је позитивно обрадовало што је, упркос предвиђањима да ће сви говорити енглески, статистички доказано да и поред његове доминације сви и даље говоре своје језике и развијају своја говорна подручја“.
„Сведоци смо овде у Србији, како је рекао Милорад Вучелић, фабриковању нових језиика у нашем окружењу. Језицима никад краја“, навео је Кустурица.
Према његовим речима, о религиозности говоре и „славне литије“ у Црној Гори“, а осећај припадности идентитету је „последња линија одбране од нихилизма, од новог човека“.
„Новог човека кога сам назвао хајтек паганом, који је спреман да му ставе под кожу све што треба и да бесплатно добије тетоважу а да му крв напуне чиповима“, рекао је Кустурица.
Он је рекао да би се и конфликт у Украјни као наставак ковида сигурно уклопио у Хантинготонов концепт сукоба цивилизација.
Кустурица је рекао да западњаци нису гледали „уништена гробља и православне цркве, масовне гробнице, убијену ђецу на фотографијама у Музеју анђела у Доњецкој Републици и слушали приче обичних људи на улици и видели снагу и достојанство народа Донбаса“.
Кустурица је, између осталог, оценио да је источни блок дуго и пажљиво одгајан на Холивуду и да су сви пристали да им он буде узор, чак и Руси.
„У вребалном рату последњих десет година нису само амерички генерали острвљени на православље и тако одредили свог највећег непријатеља на истоку, него и војска и висока тела европске заједнице која је оптужила СПЦ за њен традиционализам и везу са Руском православном црквом“, рекао је Кустурица.
Редитељ је рекао да је „рат у Украјини, који је дуго припреман уз асистенцију Пентагона, заправо рат против православља и свега што једна аутентична култура представља на путу трансхуманизма“.
Поменивши да је руска историчарка Наталија Нqарочницкаја оценила да је католичка црква пала са сломом Аустро-Угарске, Кустурица је додао да је своју „најморбиднију тачку“ имала у појави Адолфа Хитлера и нацизма.
„Тридесетих година, као и сада, нацизам су толерисали Енглези, Французи и Италијани. Да су се супроставили 1938. не било Другог светског рата. Очигледно им је Хитлер требао за оно што је раније покушао Наполеон. Хитлер је био производ светског капитала, не само немачког“, рекао је Кустурица.
Српски редитељ је упитао „да ли тек сад почињемо да схваћамо природу нацизма“ и да ли је „на крају било боље и јефтиније да су председници са запада присустовали последњих година на паради победе у Москви него што је сада гледају уживо?“
Током говора Кустурица је подсетио и на поглавље „Велики инквизитор“ из романа „Браћа Карамазови“ Фјодора Михајловича Достојевског навевши да се ту „налази тумачење свега што ми данас живимо“.
Мучибабић је у образложење одлуке о додели „Светосавске повеље “ навео да је Кустурица ренесансни стваралац, у визуелном значењу те речи, са импресивном стваралачком енергијом и још импресивнијим резултатима“.
Према његовим речима, у Кустурици обитавају режисер, сценариста, глумац, музичар, књижевник, градитељ мислилац, борац за слободу и истину против ревизије историје и глобализма и холивудизације.
„Стекао је многе непријатеље. За оне које регрутује пакост, злоба и завист могу некако разумети. А оне из круга двојке који се представљају као београдска елита… истински жалим. За њих је и Новак Ðоковић балкански шпекулант“, рекао је Мучибабић.
СКПД „Просвјета“ основано је 1902. године у Сарајеву са циљем да ради у Босни и Херцеговини на очувању српскекултуре, писма и језика. Године 2015. одржана је оснивачка скупштина СКПД „просвјета“ одржан је 2015. године и у Београду.
Фото: Амир Хамзагић/АТА Images