Српско културно и просвјетно друштво „Просвјета“ основано је 1902. године у Сарајеву ( тадашња Аустроугарска), са намјером да у окупираној БиХ, између осталог, ради на ширењу светосавске просвјетитељске традиције, оћувању језика, писма и културе уопште. Требало је да прође више од једног вијека да се у Београду оснује њен одбор.
Од свог оснивања била је трн у оку Бечу, али и многим другим. Године 1949. скоро је умировљена пошто је његовала српску прошлост, обичаје и традицију. То је требало заборавити, како су говориле тадашње власти, зарад свијетле будућности. Када је будућност почела, многи су са носталгијом почели да се сјећају прошлости. Што би рекао велики Ниче „народ који одбацује своју историју и традицију нема право на будућност“.
Године 2015. одржана је оснивачка скупштина СКПД у Београду. „Просвјета“ је замишљена као мјесто гдје ће се окупљати интелектуалци који ће радити на сабирању и интеграцији нашег народа расутог по разним државама и континентима, подијељеног токовима идеолошких заблуда на којима су почивале и почивају све наше погубне подјеле и расколи.
Њен прворазредни задатак јесте како ујединити духовни и културни простор Срба на развалинама бивше државе, заправо, како сачувати наш језик, писмо, културу, историју и традицију као битне елементе српског идентитета.
Данас када нам савјетују да заборавимо прошлост, да се окренемо будућности (веле да се од историје не живи), када нас оптужују да смо кривци за избијање Великог рата, за распад Југославије, када кажу да смо геноцидан народ и много тога другог, сматрају да ћемо лакше прихватити стање ствари створено голом силом, отимачином и прогоном које смо доживјели крајем прошлог вијека и то, гле чуда, од „цивилизованог“ западног свијета.
Ту слику о нама, изашлу из радионице свјетских моћника – каубоја и разбојника – желе да нам окаче о врат као нову легитимацију.Можемо ли ми то да прихватимо?
Данас се замјењују улоге жртве и злочинца: хероји постају злочинци, а терористи хероји и ослободиоци. Примјена дуплих стандарда постала је наша свакодневница, коју са нескривеним жаром и упорношћу над нама примјењују западни „праведници и усрећитељи“ .
Живимо у ери постистине, страха, несигурности и равнодушности, гдје историјске чињенице не обавезују, а једина реалност и извор истине постаје медијска манипулација и инструментализација. Напросто, све је д оведено у питање- држава и њене границе, српски језик и писмо.
Када шетате Кнез Михаиловом данас, од хотела „Москва“, до Калемегдана уочићете тек три-четири ћирилична натписа, као да је још ту Аустроугарска која је 1916. забранила употребу ћирилице. Слично је диљем Србије, Републике Српске и Црне Горе.
У галопу материјалистичке глобализације, чија је максима „имати и бити“ , свијет се данас опасно приближава ивици духовног и моралног амбиса, свеопштег нихилизма и апсолутизовању релативног.
Пошто смо и сами дио тог свијета, чини нам се да би било пожељно да кроз ову призму сагледамо наше вишедеценијске губитке, немоћи и подјеле, те тако превреднујемо духовно упориште нације у цјелини, њене невоље и недаће, независно из ког дијела српских земаља оне долазиле.
Нашу традицију и културу желимо суочити са европским вриједностима, а да при томе сачувамо наш национални идентитет, увјерени да је то прави пут промишљеног прилагођавања Европи и савременом свијету.
Покушавајући да дамо свој допринос нареченим задацима , „Просвјета“ је својим трибинама одржаним у Коларчевој задужбини покренула низ тема.
У Вуковој задужбини организовали смо научни скуп поводом 250 година од рођења Филипа Вишњића. Такође у Вуковој задужбини одржан је и научни скуп на тему „Српски идентитетски критерији у епохи глобализма“, гдје су узели учешћа еминентни интелектуалци из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Све реферате са скупа штампали смо у зборнику „Српски идентитет“ , који је изазвао велику пажњу. То је тема из вишегодишњег пројекта. Такође су у плану пројекти „XX вијек – вијек геноцида над Србима“ и „Српски језик, писмо , црква и историја – интегрални елементи српског народа“. На темељима ова три пројекта организоваћемо и даље научне скупове, уколико нам то материјалне претпоставке буду дозволиле.
Помажемо издавање књижевног часописа „Нова Зора“. Са задовољством смо читаоници у Пребиловцима поклонили већи број књига значајних српских аутора и руских класика. Такође смо уручили поклон „Просвјети“ из Боботе (Вуковар).
